*Istorija*

Порекло и досељавање Срба на Балкан

O пореклу Срба се доста расправља али према званичној историографији (тзв.немачка школа), Срби су народ Словенског порекла,тј. припадају јужној групи народа (заједно са Словенцима, Хрватима..).Прапостојбина српских племена је данашња Пољска,одакле почетком 6 в.н.е. преко доњег тока Дунава,Карпата, Чешке,Словачке и Паноније остварују пљачкашке упаде на Балканско полуострво које је припадало Византији.1Опасност од упада Персијанаца,Авара, Бугара и др. принудили су византијског цара Ираклија (610-640) да позове Србе да се трајно населе на Балкану а за узврат Срби би бранили Византију од пљачка- ашких похода других племена.2 Тако Срби плаћајући својом крвљу престају да буду лутајуће племе и постају народ.

Постоји још једна струја српских историчара („новоромантичари“) која сматра да су Срби староседоци Балканског полуострва а да „немачка школа“ наводно лажно тврди да су Срби до-селили тек у 7.в.,осносно најкасније,проглашавајући их за „дођоше“!

Крштење Срба

После низа победа новог цара Василија I Македонца,867.г.Византија поново успоставља своју власт на западном Балкану и да би је учврстила одлучује да своје српске поданике преведе из њихове многобожачке у хришћанску веру по обредима Васељенске патријаршије из Цариграда.3 Срби нису тако лако хтели да се одрекну своје вере и обичаја али ипак коначно покрштавање завршено је 879-880 л.Г. највише заслугом солунских монаха,браће Константин-Ћирила и Методи-ја.Они су увели уместо грчког,старословенски језик у богослужења што је олакшало покрштавање.Већ раније у јадранском приморју један број Срба крштен је по обредима папског Рима.4 Тако су Срби од народа који верује у паганске будалаштине постали народ Божји (нажалост,у неким српским крајевима и даље се упражњавају стари многобожачки обичаји а неки који себе сматрају српским националистима сматрају чак да се треба вратити старој српској вери).

Описмењавање Срба

Срби су имали своје име,језик,обичаје... од примитивних родовско-племенских заједница граде прве вазалне државе, али нису имали своје писмо. Византијски цар Михајло,863.г. послао је браћу Ћирила и Методија да спречи утицај римског Папе на његове српске поданике.Они су то учинили тако што су црквене књиге са грчког и латинског превели на старословенски језик, а по угледу на грчко писмо саставили су старословенско писмо- глагољицу.Убрзо се појавила ћирилица као свечанија и практичнија верзија глагољице и још више прилагођенија српском језику.5 Њу је вероватно саставио Св.Климент у 10.в. (мошти су му у цркви посвећене њему у Охриду а СПЦ га слави 9.августа)6 „Солунску браћу“ СПЦ слави 24. маја. Тако су Срби од примитивног становништва постали европски народ са својим писмом.Међутим,описмењавање обичног народа спречавали су његови сопствени властодршци јер се лакше влада неписменим народом ( у томе им је нажалост помагао и један део Црквених кругова ).

Оснивање првих српских вазалних држава

Прва вазална српска држава је Дукља (данашња Зета) настала 830.г.Њен владар је врховни кнез Властимир који је био вазал папског Рима.6 Убрзо настају и друге вазалне српске државе и то: Босна,Захумље,Неретљанска кнежевина,Травунија (данашња Херцеговина),Рашка... Први краљ (додуше бугарски вазал) и први светац међу српским владарима је Јован Владимир који је владао Дукљом и Драчком земљом крајем 10.и почетком 11.в.Био је зет моћног бугарског цара Самуила.На превару је убијен од стране Самуиловог синовца, цара Јована Владислава 1016. л.Г. у Преспи код Драча.7 Мошти првог српског светог краља се налазе у православном манастиру Шон ђон (на српском Св.Јован) код албанског града Елбасана а СПЦ га слави 9.маја.8

Настанак прве српске самосталне државе

Прва српска држава која је стекла самосталност је Дукља (средином 11.в.) под жупаном Војиславом,која је одбранивши се од Византије ослободио Требиње и Захумље.Иако су народ и историчари сматрали Стефана Немањића за првог српског краља то је ипак је био Војисла- вљев син Михаило.Михаило је добио краљевску круну од римског папе Гргура VII 1077.г. Ови акти су допринели да Срби буду препо-знатљиви у европској историји као државотворни народ.

Србија Стефана Немање

Свргавши свог брата Тихомира,на власт долази велики жупан Стефана Немање (1168-96)а Зета губи примат у односу на Рашку. Он се родио у Рибници (код данашње Подгорице ),а крстио као римокатолик али се прекрстио по православном обреду у Петровој цркви (код данашњег Новог Пазара). Немања убрзо започиње рат против Византије али је 1172.л.Г. поражен и спроведен у Ца-иград.Ипак,одметнути вазал Немања у савезништву с Мађарском 1183.л.Г. поново напада Византинце и ослобађа Зету и Захумље (али не успева Дубровник ).Такође је Немања сурово истребио секташе-тзв.богумиле у Рашкој ( они који нису хтели да се крсте убијани су на лицу места,а “учитељима и свештеницима“ су одсецани језици...).
У Нишу је 1189.л.Г. Немања приредио свечани дочек моћном немачком цару Фридриху Барбароси,вођи крсташке војске.Нема- ња успешно успешно користи збуњеност Византије тим чином па им отима Косово,Хвосно( Метохију ),Скопску и област између Западне и Велике Мораве.Иако је поново поражен, Немања је задржао све новоослобођене земље а његовом сину Стефану је понуђена за жену синовица византијског цара,а заузврат постао „симболични“ вазал Цариграда. На Државном сабору 1196.л.Г. у престоном граду Расу (код данашњег Н.Пазара),Немања је предао власт(!) свом средњем (?) сину Стефану и донео одлуку да се замонаши 10 под именом Симеон као и његова жена босанска племкиња Ана (Анастасија). СПЦ га слави 31.јануара. Умро је у манастиру Хиландару 13.2.1199.л.Г. а његове мошти се налазе у Студеници (код данашњег Краљева).Његов задужбине су манастири: Св.Богородице и Св.Николе у Топлици,Ђурђеви Ступови (код данашњег Н.Пазара),Студеница,обнова Хиландара На Св,Гори Атоској...даривао је цркве и манастире широм света (Цариград,Јерусалим,Бари,Рим,Солун...). Стефан Немања постаје родоначелник славне династије Немањића и зачетник најсветлијег и најславнијег периода српске историје у скоро сваком погледу.Грб породице Немањић-двоглави бели орао-постаће и српски национални и државни грб.СПЦ је прогласила за свеце све владаре из лозе Немањића (осим цара Душана ).11

Србија Стефана „првовенчаног“ краља (1207-1228)

„Ко неће брата за брата, туђина ће за господара“
Ове речи Великог Његоша као да важе за најстаријег сина Стефана Немање-Вукана.Он није pоштовао очеву вољу и кренуо је да збаци са власти престолонаследника и свог млађег брата Стефана.Да би успео у томе Вукан је добио и војну помоћ римског Папе Иноћентија III,тј. његовог савезника мађарског краља па чак постао и његов вазал(!).Заузврат Србија би постала римо- католичка држава.Српски братоубилачки рат за наслеђе искористиће бугарски цар Калојан који је 1203.л.Г. опу- стошио Србију.Ипак,1207.л.Г. Стефан је победио,а њихов брат монах Сава их је на очевом гробу измирио (Вукан ће добити добити власт у области Зете ).Овакви сукоби око власти постаће битна одлика династије Немањића,а највише ће испаштати српски народ. Слом Византије 1204.л.Г. условиће прокатоличку политику и Стефана Немањића.Он је раскинуо брак са византи- јском принцезом а оженио унуку млетачког дужда-Ану Дандоло.Она му је родила сина Уроша и наговорила га да се покатоличи(!).Међутим,врхунац се достиже 1217.л.Г. када је Стефан добио краљевску круну од римског папе Хонорација III те је због тога прозван „првовенчани“.Ипак,на наговор свог млађег брата Саве,Стефан је био крунисан 1222. л.Г. по Правословном црквеном обреду!12 Стефан је подигао манастир Жичу (код данашњег Краљева) а 4 године пред смрт 1228.л.Г.се замонашио под именом Симон.Његове су мошти у Студеници а СПЦ га слави 7.окто- бра.13 Тако је Србија стекла и званичну,потпуну али и трајнију независност.

Свети Сава-крсно име српског народа

У селу Мишчићи (код Ђурђевих Ступова ),1174.л.Г. родио се Растко Немањић,најмлађи син рашког жупана Немање.Иако му је обећан лагодан племићки живот и власт над захумском зе-мљом,младог Растка је занимала исклључиво служба Богу.Тако је са 17 година побегао у мана- стир на Св.Гори где је и добио монашко име Сава.Није прошло много времена а млади монах Сава се прочуо по својој чпвекољубљу,духовности и мудрости. Ређају се успеси:Сава је наговорио свог оца Немању да мирно сиђе с власти ( то код Срба се не дешава тако често!) и да као обичан монах окаје грехе у Хиландару.Ту му је отац пренео искуства из политике и дипломатије.Већ је споменуто како је Сава измирио своју завађену бра-ћу Стефана и Вукана. Међутим,највеће Савино достигнуће је стварање самосталне („аутокефалне“) и националне Српске Православне Цркве (СПЦ).У то време Србија је све више клизила у католичанство а грчка Охридска архиепископија није ни хтела ни могла да подмири верске потребе српског народа.Зато је Сава одлучио да је последњи час за стварање народне Цркве,са на-родним свештенством која би спасла Православље у Србији.Одмах је отишао у малоазијски град Никеју где јетада била престоница Византије ( Цариград су освојили крсташи).Сава је искористио врло тежак положај Византије па је на Никејском сабору 14. септембра 1219.л.Г. од цара Теодота Ласкара и од васеље- нског патријарха Манојла „рукоположен за првог архиепископа српске и поморске земље“. Овим чином стекли су се услови и да се краљ Стефан поново крунише,што је Сава и учинио у Жичи 1222.г.Тако је Србија (п)остала Православна. По узору на Византију,то је био почетак сагласја или хармоније Цркве и државе у Србији, односно где Црква није подређена држави и обрнуто и где свака институција има своје задужење.Прво се-ди ште српске архиепископије било је у Расу а затим у Жичи.Опет по узору на Византију,Сава први пут уводи и право код Срба.Он је написао Крмчију (Номо-канон или Законоправило), зборник црквено-грађанских прописа и правила.Сава је много путовао по свету (Балкан,Мала Азија,Палестина, Египат,Вавилон...) где је увек наилазио на ди-вљење и поштовање па је (тако је Србе упознао и са новим веровањем-исламом. Иако је подизао манастире, цркве, болнице, школе... многе многобожачке обичаје је укинуо а неке прилагодио Православљу (нпр.Славу,Видовдан..).Он је био много омиљенији код несрба и много поштова- нији после смрти.Доказ за то је да су Срби морали да украду његове мошти од Бугара који нису никако хтели да их им дају (Сава је умро у бугарској престоници Великом Трнову 14.1.1235.г.) Савине мошти су пребачене у манастир Миле- шеву (код данашњег Пријепоља ).У том манастиру почивао је Св.Сава као највећа српска светиња.На његов гроб,по помоћ и утеху долазили су Срби у великом броју али и људи са свих страна различитих националности и вероисповести:католици,Јевреји, богумили,муслимани... Дух Св.Саве је нарочито био јак међу Србима који су њему видели наду за спасење од турског ропства. Да би уништио симбол отпора завојевачу,турски велики везир Албанац Синан-паша 27.1.1594.л.Г. спалио је мошти Св.Саве на Врачару у Београду. Ту је више од 400 година касније подигнут велелепни Храм посвећен њему који је још у довршавању.СПЦ га најсвечаније слави 27. јануара као покровитеља просвете у Срба („Свети Сава,школска слава).14

Владавине Стефанових синова: Радослава, Владислава и Уроша I

Следећи српски краљ био је Стефан Радослав (1228-34).Он је био слабијег карактера и под великим утицајем своје жене византијске принцезе Евдокије па је тако постао марионета Цариграда.После ратног пораза Византије од Бугарске,пробу- гарска српска властела збацила је Радослава и довела на власт његовог млађег брата Владислава.Свргнути краљ Радослав се замонашио и узео име Јован. Нови краљ Стефан Владислав (1234-1242) оженио је бугарску принцезу Белославу,што је условило утицај Бугарске на Србију. Владислав је ратовао:бранио Хум од Мађара, склопио савез с Хрватима... али је најтеже је било 1241.г. када су хорде Монгола провалили у Србију и опустошил престонуцу Рас.Он је подигао Пећки манастирр и Милешеву.Владислав је успео да прокријумчари мошти Светог Саве из Бугарске у Србију.Смрћу његовог таста буга-рског Владислављева власт је ослабила па га је млађи брат Урош принудио да му преда краље-вски престо.СПЦ га слави 11.септембра. Краљ Урош I (1243-1276) оженио је француску племкињу Јелену „Анжујску“.Он је највише радио на учвршћивању државне управе и развоју привреде.Урош I се учврстио у Захумљу,осло-бодио Скопље али није успео Дубровник и Мачву па је од Мађара поражен и заробљен.Мир је постигнут браком Урошевог сина Драгутина и мађарске принцезе Каталине. Урош I довршио мананастир Сопоћани ( код Н.Пазара ) а краљица Јелена Градац ( код Краљева) где јој се и налазе мошти.Међутим,престолонаследник Драгутин уз помоћ тастове мађарске војске свргнуо је с власти свог оца.Урош се замонашио и умро у Захумљу. 15

Средњевековна Босна

Поред Захумља,Неретљанске,Зете и Рашке,Срби су као већински народ створили своју државу и на обалама реке Босне. Иако вазали (углавном мађарски ),босански банови су се осамостаљи- вали, свели своје вазалство на чисту формалност а на послетку и створили своју самосталну краљевину на челу са династијом Котроманић. Међутим,за разлику од Православне Рашке,српска властела у Босни је примила богумилску веру и остаће јој верни (потајно или јавно) све до пада под турску власт. Богумили или патарени који су крајем 12.в. прогнани из Рашке,у Босни ће наићи на гостопримство српских племића и ту ће образовати своју „Босанку цркву“.Они су преживели више крсташких похода,али после турског освајања Босне,богумилска секта је нестала.17 Босна достиже свој врхунац са краљем Стефаном Твртком I Котроманићем (1353-91).На Ми- тровдан 1377.л.Г. у Милешеви,пред моштима Св.Саве,као праунук краља Драгутина Немањића, Твртко I се крунисао за краља па је тако Босна постала и званично независна држава.Као помоћ кнезу Лазару у боју на Косову 1389.г. против Турака изгинуло је доста босанских великаша.По смрти Твртка I,босанска држава ће знатно ослабити.18 Осамосталиће се и захумски властелин Стефан Вукчић „Косача“.Овај богумил ће се прозвати „херцегом од Св.Саве“ па ће све земље Захумља,Неретљанске,Травуније и Паганије бити прозвана Херцеговином.19 Крајем 20.в. перфидни исламски фундаменталиста Алија Изетбеговић присвојио је грб дина- стије Котроманић за заставу и грб „Републике БиХ“,као тобоже симбол континуитета средњеве-ковне Босне са том џамахиријом.Исто тако,неоусташе присвајају „херцега Стјепана“ како би тако присвојили који комад више од земље Босне.

„Сремски краљ“ Драгутин

Краља Стефана Драгутина (1276-82) ћемо највише памтити по његовим задужбинама: манастирима Сланци код Београда,Папраћи код Зворника и Вели-кој Ремети на Фрушкој Гори...али и град Београд је први пут под српском влашћу (1284.л.Г.). Драгутин није дуго уживао благодати власти које је отео од оца.Почетком 1282.г. пао је с коња и доживео прелом ноге.Због тога се на Дежевском сабору одрекао престола у корист свог млађег брата Милутина а на управу је до- био Срем,Мачву,делове Босне,београдски и браничевски округ а касније и Славонију („сремски краљ“).То је све кратко трајало јер ће се браћа убрзо сукобити око власти.Ипак, Милутин је помогао свом брату Драгутину приликом разарајућег упада Татара у српске земље.Драгутин је прогонио и богумиле,умешао се у борби за мађарски краљевски престо... Пошто је предао власт сину Владиславу,Драгутин се замонашио под именом Теоктист и умро 1316.л.Г.16

Срби Далмације,Лике и Боке Которске у Средњем веку

У 7.в. Срби су населили обалу и приобалне делове Јадранско Јадранског мора све до Словеније (Жумберак).У већој мери Срби су населили данашњу Херцеговину западну Босну,Лику и Боку Которску,док су у нешто мањој мери населили јадранска острва и приморске градове Дубровник, Шибеник, Задар,Скадар,Трогир, Ту су живели заједно измешани са Грцима, Италијанима,Хрватима...24 (на слици: између Книна и Шибеника,мана-стир Крка (из 1350.л.Г.),задужбина Јелене Шубић сестре цара Душана 28) О знатном присуству Срба у Лици довољно говори топоним Срб. Континентални Срби су бавили пољопривредом а приморски рибарством,занатством,трговином али и гусарењем.Број Срба у јадранском залеђу се знатно повећао 924.г. када су Бугари упали у Србију па је мноштво народа тада избегло.Ипак,за разлику од других делова Балкана,Срби у овим крајевима нису били у ве-ћини и нису се могли одупрети моћнијим хрватским и мађа-рским краљевима да би створили своје државе.После великог Црквеног раскола („Шизма“) 1054.г. Срби у градовима су (п)остали католици а континетални су (п)остали православни.25 Знатан је удео Срба у насеља-вању,ства-рању и учвршћивању трговачке државе-Дубровачке Републике,која је била ничија и свачија. Дубровчани су са одушевљењем 1350.л.Г. дочекали српског цара Душана.Да би спре-чио агресивни прозелитизам католика,Св.Сава је за седиште Захумске епископије изабрао манастир Св.Богородице на полуострву Стонски Рат али то није помогло26.Ипак,Дубровчани су вековима помагали Хиландар 27 1433.л.Г.највећи део Далмације и Боке пао је под власт Млетачке републике (Венеције).29

Србија краља Милутина (1282-1321)

Нови краљ Србије постаје Стефан Урош II Mилутин који је имао чак 5 жена.Заратио је са византијским царем Михаилом Палеолог зато што је овај примио Унију од римског Папе и присиљавао све народе и монахе на Св.Гори да и они признају Папу. 20 Ипак, Милутин је 1299.л.Г. склопио мир са виза- нтијским царем Андроником II.Oн је дотада-шњу трећу жену бугарску принцезу Ану предао Византији а оженио 6-годишњу цареву кћерку Симониду.“Мираз“ му је била ослобођена Вардарска Македонија.Милутин је помогао брату Драгутину у борби против татарских хорди и њихових бугарских слугу али је морао да призна покорност татарском кану шаљући му свог као таоца најстаријег сина Стефана.Међутим,ојачали Драгутин се побунио против Милутина.То су искористили хрватски кнезови Шубићи и у више наврата напали Србију и Босну,али Милутин је Хрвате успешно протерао. Србија је у то време била у тешком положају,па је краљ Милутин повео преговоре са римским Папом о преласку на Унију(!) а склопио је екстремиста споразуме са Западним владарима . (на слици: Задужбина краља Милутина црква Св.Богородице Љевишке после дивљања албанских у Призрену 17.марта 2004.л.Г) По породичној традицији,против Милутина побунио и његов син Стефан али је поражен. Стефан је молио оца за опроштај али је ухапшен,ослепљен и протеран са породицом у Цариград. Убрзо се испоставило да Стефан није потпуно слеп.Милутин је заробио и Драгутиновог сина, Владислава па је отео његове земље.Тиме је навукао на себе свекатолички војни савез (Шубићи, Дубровник,Мађарска,албански и јужноиталијански великаши) па је изгубио Мачву и Колубару. Милутин је пред смрт 1321.л.Г. именовао за престолонаследника млађег сина Константина.На молбе Црквених кругова,он је дозволио повратак у земљу сину Стефану са породицом и дао му власт над жупом Будимље 21 (данашња општина Беране ). Краљ Милутин је своје бројне грехове окајавао помагавши болнице и дижући највише заду-жбина:манастири Грачаница(код данашње Приштине ),Бањска (код Косовске Митровице),цркве Св.Богородице Љевишке у Призрену,Св.Ђорђа у Нагоричину (код Скопља),Св.Јована на Охриду на Хиландару...22 Он је такође подизао и помагао цркве по свету (Јерусалим,Цариград,Св.Гора, Бари,Солун,Софија...).Занимљиво је та да је Милутин био познат и по верској толеранцији јер у његовом Краљевском Већу поред Православних епископа седели су и католички и богумилски свештеници.Мошти су му почивале у Србији (Бањска и Трепча ) али су око 1460.л.Г. пренесене у цркву Св.Недеље у Софији где се и данас налазе23.СПЦ га слави 17.октобра.

Србија краља Стефана „Дечанског“ (1322-31)

На Бадњи дан,1322.л.Г. крунисан је за краља Стефан Урош III „Дечански“ Немањић који се убрзо учврстио на власти свргавши правог престолонаследника свог млађег брата Константина. Стефан је због неких области водио више грађанских ратова (Захумље,Рудник...).Због смрти своје прве жене,Стефан је 1324.л.Г. оженио рођаку тадашњег византијског цара Марију Палеолог.31 Пошто се војно умешао у унутардинастичке сукобе у Византији,Стефан је на себе навукао савез Бугара и византијског великаша Андроника III па је дошло до битке на Велбужду 1330.л.Г. ( код данашњег Ћустендила у Бугарској ) краљ Стефан побеђује бугарску освајачку војску.Као вешт војковођа и храбар ратник истакао се његов син Душан.Краљ Стефан уз све владарске почасти сахрањује погинулог бугарског цара Михаила и његове војнике а све ратне заробљенике је пустио кућама.Због српске победе,савезничка византијска војска под вођством цара Андроника III је одустала од похода на Србију и напустила Вардарску Македонију.Тада је бугарска властела је понудила уједињење са Србијом али је краљ Стефан то одбио(?).32 Стефан је за бугарског цара поставио свог сестрића Ивана Стефана. Ипак,1331.л.Г.против Стефана је устао и његов амбициозни син Душан.После измирења које је кратко трајало Душан је свог оца заробио и заточио у тврђави у Звечану 33 где су Стефана уда- вили 1336.л.Г. Краља Стефана ћемо највише по његовој задужбини-манастиру Високи Дечани код Ђаковице због чега и добио назив „Дечански“ a СПЦ га слави 24.новембра. 34 (на слици: Свети Никола враћа вид краљу Стефану „Дечанском“ (фреска из манастира Високи Дечани))

Српско царство и Пећка патријаршија

Нови краљ Стефан Душан „Силни“ (1331-1355) оженио је бугарску принцезу Јелену.Душан је прво уредио међудржавне односе са Босном и Дубровником ( уступио му све од Стона до гра- да Дубровника под условом да му плаћају годишњи порез и слободу богослужења за правосла- вне Србе).Кад је то средио кренуо је у освајање Византије али су га Мађари напали с леђа.Ипак силни Душан их је поразио па се заједно са својим помагачем у Византији-Јованом Кантакузином вратио рату с Византијом и освојио Албанију,пола Грчке... Амбициозни Душан је хтео да се крунише за цара, а то је могао да учини само патријарх. Пошто Васељенски патријарх никако није смео то да учини,по одобрењу краља Душана,на Цве- ти 1346.л.Г. на Државном сабору проглашена је Пећка (тј.српска) патријаршија а дотадашњи архиепископ српски Јоаникије је постао први патријарх српски.Није прошло дуго,а у Скопљу, нови патријарх пећки Јоаникије 16.априла крунисао је Душана за цара „Срба,Грка и Арбанаса“. Због тога је Васељенски патријарх Колист 1350.л.Г.бацио проклетство („анатему“) на цара Душана али га византијски цар Јован V Палеолог ипак признао 1351.л.Г. (из захвалности што му је помогао у победи над Кантакузином).35 У то време Турци се проближавају и постају претња хришћанској Европи.То схвата цар Душан и нуди свим римокатоличким владарима да се заједно супроставе најезди турских хорди. Међутим,“паписти“ нису били заинтерсовани ни за вапаје византијског ни срспког цара па је то пропало.Чак су га Мађари поново напали (?!).36 Душан је сам хтео да се обрачуна са Турцима али је умро под неразјашњеним околностима 20.12.1355.л.Г (сумња се да је отрован). Ипак,Душан није био само освајач.Да би царство функционисало (опет по узору на Византију ) мора да постоји закон на државном нивоу.На Сабору у Скопљу донет је „Душанов Законик“, који је први пут званично ограничавао власт владара.37Душан је подизао и задужбине:манастир Светих Архангела са болницом код Призрена (где му је тело и почивало ) а 1616.л.Г. незасити Синан-паша је од камења манастира подигао џамију у Призрену која и дан данас стоји неоште-ћена.Душан је даље даривао манастире и цркве на Св.Гори,Јерусалиму...Он допушта својој жени царици Јелени да посети Св.Гору иако је Црквеним правилима („канонима“) најстроже забрање- но да и једна жена борави на Св.Гори јер је она посвећена Св.Богородици зато што према Цркве-ном веровању Бог подарио грчко полуострво Атос Дјеви Марији да ту прима оне који хоће да се спасу од греха.39 То је допринело,наравно поред и његових освајања да цара Душана СПЦ зва-нично не прогласи („канонизује“) за свеца.Тело цара Душана сахрањено је у његовој задужбини Св.Архангелима а касније је пренешено у цркву Св.Марка на Ташмајдану.Ту у Београду испред Палате (не)правде у Савској улици подигнут је и споменик цару Душану (министар правде који је открио Споменик „прославио“ се по изјави да „Устав није Св.Писмо“).

Панонски Срби у Средњем веку

Српска племена се насељавају у Панонској низији у 7.в. и брзо асимилују локалне малобројније народе.Пошто су те области припадале Византији,Срби су крштени по верском православном обреду а они Срби који коју су крштени по „папском“ обреду названи су Буњевцима или Шо-кцима. Убрзо Срби стварају своје жупе и кнежине али у стварању државе их спречавају бројнији народ Мађари (895.л.Г.).Они стварају моћну краљевину а Срби су у њој тешком положају стално изло- жени унијаћењу,покатоличавању и асимиловању.Ипак,поједини истакнути Срби су учествовали у политичким дешавањима (у разним ратовима и унутардинастичким сукобима...) у Мађарској. Продором Турака у Срем 1396.л.Г. Мађарска побољшава однос како са својим српским подани- цима тако и са суседном Деспотовином Стефана Лазаревића уступајући му Банат а касније и Земун,Сремску Митровицу,Сланкамен..На тај начин деспот Стефан постао је један од најмоћни- јих племића у Мађарској.Ипак,деспот Стефан као велики родољуб па је своја имања давао на управу Србима а ту је насељавао српске сељаке.Мађарски краљ Жигмунд је за жупана Арадске жупаније ( у данашњој Румунији )поставио Дмитра,сина краља Вукашина Мрњавчевића.Нови српски деспот Ђурађ Бранковић наставио је стопама свог претходника. Срби су издржали сва искушења мађарских власти,нарочито у Бачкој,Банату,Срему и Барањи али на видику су била нова-турска најезда! 30

Косовo у Средњем веку

„Kосово-срце Православља“ (Никита Михалков) Као што је горе поменуто,Срби стижу на просторе данашњег Косова средином 7.в.Први писани извори који помињу Србе као становнике Балкана налазе се код византијског цара Константина Порфирогенита средином 10.века („О народима“).Док историјски извори о албанском народу датирају од краја 11.века.Нема поузданих научних доказа да су Албанци староседеоци дана-шњег Косова,па чак и данашњих северних делова Албаније и Македоније а ни да су пореклом Илири.Албанци нису имали своје државе већ су као и Срби били поданици Византије.И не само да су староседеоци Косова Срби већ и северних делова данашње државе Албаније (област око Скадра итд.). За разлику од Албанаца,Срба су се силом бунили против византијске власти. Иако измешани,Срби и Албанци нису били у рђавим односима јер су били хришћански верници и истог друштвеног положаја.Напротив,приликом најезде Нормана на Италију под Византитијским вођством заједно су се борили Срби и Албанци! Делови Косова и Хвосна (данашња Метохија) су на прекиде и у деловима биле први пут у са- ставу српске државе рашког кнеза Часлава (од 927. до око 950.).Такође,у устанку Ђорђа Војтеха Срби су водили операције на тлу Косова. Ипак,Косово и Хвосно коначно су под пуном влашћу великог рашког жупана Немање у 12.в. који га је ослободио од власти Цариграда.Та ове земље и остану српске подрудили су се Нема- њини потомци:Стефан,Милутин...и учврстили српску власт на том подручју. Међутим,српски владари су настојали да прошире своју власт преко планина Проклетија,у садашњу Републику Албанију а највише у томе успеха имео је Душан.Чак је римски Папа Јован Павле XII 1319.л.Г. наредио одбрану католичке Албаније од Православне Србије.

Распад српког царства

Неко рече:“Ко жели туђе изгубиће и своје“.Тако и би,па по Божијој промисли на царски пре-сто у Скопљу долази побожни,болешљиви и неодлучни цар Урош IV ( 1376. ) који не само да није могао да укроти своје великаше већ га је „обрлатио“ лукави „краљ“ Вукашин Мрњавчевић и учини га тобоже савладаром (вероватно је Урош мислио да српске племиће тако доведе у ред). Међутим,“савладар је постао и стварни владар Србије. Поред народа који је због његових карактерних особина Уроша прозвао „нејаки“,то је,нара- приметила и српска властела која је хтела да „склони“ Уроша са власти.То су били:Синиша-Симеон (брат цара Душана),Грк(?) деспот Оливер,браћа Дејановићи,Балшићи,Вук Бранковић, кнез Лазар Хребељановић,Никола Алтомановић...и наравно најодлучнија браћа Мрњавчевић. Ове племићке породице су чак водиле грађанске ратове не би ли добили на моћи,на новим осво- јеним териоријама које су пљачкали (!) и чак сарађивали с Турцима у тим ратовима (?!). Међутим,међу бројним српским властољубивим племством нашао се један изузетак-син главног слуге цара Душана („пехарника“), „онај који му није важније више до круне него до главе“-кнез Лазар.Да би подигао и свој углед нажалост у једном таквом грађанском рату у савезу са краљем Босне Твртком I срушио је јачег племића Николу Алтомановића и ослепео га Његове земље од Саве до Мора поделили су Лазар и Твртко I